Жена

184 ВЕНА

Горе, са Косова из Новопазарског Санџака (Плевна), Битоља, Прилепа, Пећи и т. д. Већ је и ово био диван призор.

За час се постројише, и почиње игра. Мушки у такту косе, девојке за њима руковедају грабљама. Али да видите како је то изведено, како су ту дивне фигуре у те игре! Час по час два и два мушкарца направе шпалир са уздигнутим косама, које се у врху додирују, а кроз тај шпалир играју женскиње; час по час женскиње направе шпалир са уздигнутим грабљама, које се у врху додирују и кроз тај женски шталир играју мушки, Све то излази једно из другог, и при том се стварају фигуре лепше иза лепших, док на послетку не остављају косе и грабље на гомилу, све једно по једно...

Младеж је играла дивно, да је било милина погледати. И како је то све било мило и чедно!

ја нећу да опширније описујем ову дивну игру, то остављам стручњацима. Присутни су заносно пљескали, а тада су нам браћа и сестре са Косова одиграли коло, како се код њих игра, а при том су употребили звуке Исе Бајића, Српкињи, коју су и певали. Али какво је то коло! Час се рашири, па онда као да је орао улетео међу голубове и голубице, нагло се коло купи у гомилу, па се опет рашири. То је то косовско коло, које ни у игри нема мира, у коме је изражена она опасност када налеће јастреб. Но има у том колу и друге фигуре. Н. пр. коло се пусти, игра у месту, сваки се момак окреће према својој девојци и они се једно другом клањају, па се опет ухвате и играју коло даље. А какви су ти поклони, и како су били мило и чедно изведени! Гледајући ову дивну игру и извађање њено, застајало. нам је и дисање.

Коледа.

Тешко, врло је тешко описати утисак, што га је пробудила у нама ова наша народна игра из прехришћанског доба. Игра се необично допала; играчи су морали после бурног изазивања понављати некоје фигуре.

Када смо гледали дивну, јединствену игру са косама, били смо уверени, да је то ново, али да је никло у нашем народу, и да у томе гледамо дух народа нашег. Када су играли колеђани, осетили смо, као да смо у раном детињству то већ гледали, или да смо бар некад сањали нешто налик нато. Аиу тој смо игри опазили дух нашег