Жена

ЖЕНА 85

народа. Као да је духнуо ветар из велике даљине, али из наше даљине, и разгалио нас. Не знам, да ли би прострујао тај осећај кроз душе наше и онда, да нисмо знали, да је то наша, српска игра из прехришћанског доба, али ми се чини, да би и онда осетили оно, што смо осетили.

Да су се појавили пред нама претци наши из давних давнина, држим, да бисмо их познали, иако их никада видели нисмо; ми бисмо их гледали и осетили да нам бар нису страни. У души нашој поникао би осећај, као да смо их негде већ видели, бар у сну. Тако нам је било, када гледасмо ову прастару нашу народну игру, јер и у стародревној песми, игри, и свакој творевини наших предака, живе и они, осећамо њих и њихов дух. Такав је утисак, бар на мене, изазвала коледа, а колико сам разабрао, такав утисак је учинила та игра на све.

Било је на забави и Словена, који нису Срби. У неки мах посматрао сам за време коледа лица двојице браће Словена из образованих кругова. Нагли се напред, не дишу, и у неки мах се погледаше, климнуше главом, као да су рећи хтели: — Знамо! је ли то био само осећај, или има извесних остатака ове игре и у њих>!

Четири колеђана и гајдаш и онај који је представљао домаћина и војвода коловођа били су обучени у „летње одело“, које су носили прастари Срби, Опанке, обојке, гаће и кошуљу. На глави су имали шубаре. Било је удешено, да им се зготове клобуци, високи шешири, какви су онда били лети у обичају, али клобуци нису могли бити готови.

Коледа је играна у старо доба у славу бога сунпа, односно у славу рођења сунца. Када су наши стари примили хришћанство, онда су те старе миле обичаје, које су имали у славу рођења сунца, пренели на празник рођења Христова. Та и Христос се родио, да као сунце озари и огреје човечанство и изведе на земљи нов живот. Отуд је остао и бадњак који и данас гори у кућама нашим, и треба да догори и да се не угаси, као што је горела и пред олтаром бога сунца она света ватра, која се није смела угасити. Колеђани су били као неки стари вертепаши.

Још пре 8 стотина тодина играли и певали су још колеђани у појединим деловима нашег народа у славу бога сунца. Када су примили хришћанство, њихове песме су се полако мењале. Не само језик него и смисао. Реке што их