Жена

186 ЊВ ЕНА

спомињу, доводе се у везу с хришћанством. Певају о Јордан води и Дунаву, а не о водама своје старе постојбине. Те песме и игре у славу старих богова, које су биле омиљене у народу, истребљивали су стари свештеници по могућству. А кад их нису могли истребити, гледали су да се смисао тих песама по могућству промене; да се имена старих богова замену с именима хришћанских светаца. И то је узрок, да у песмама о коледи наилазимо врло мало, што потсећа на прехришћанско доба. Али је остало. Спомиње се Перуника, биље, које је добило име у славу бога Перуна, Остало је оно: Лицем за сунцем! што је увод у игру и т.Д. Спомиње се коледа.

Без сумње се у току векова мењала и мелодија, глас оних стародревних песама. Ипак је у тим мелодијама очувано оно што је најстарије код нас. Али се вероватно најмање мењала игра. У тој игри имамо без сумње очуване наше најстарије игре из прехришћанског доба онако како су игране пре хиљаду и више година. То се јасно види на тим играма, и те су игре лепе.

Наши су играчи приказали само неколико песама са старим звуцима и само неколико игара. Али је одбор за приређивање народних забава покупио неколико пути толико песама, мелодија и игара, што их није могао све на једној забави приказати. А има само у Араду, можда иу околини још много неприкупљенога, што ће се прикупити тек сад. О ономе што је прикупљено биће још речи, а овде ћу изнети само понешто онога што гледасмо на народној забави.

Колеђани се појавише на позорници песмом:

Отворите врата, Златом позлаћена Врата су вам златна, – Свилом окићена.

Ми у кућу, бог у кућуи 1,Д.

За тим играју и певају. Играју у округ на десно. Кад сврше круг окрећу коло лево. Кад год почињу игру пљесну руку о руку, а исто тако кад год обиђу круг. Овде певају песму, у којој спомињу Коледу. Највећи прехришћански празник Коледа. Да ли се Коледа звао само празник у славу сунца или је то био и Бог сунца, није поуздано рашчишћено и треба да се рашчисти: