Жена

О ЖЕНА

случајно змија за прст уједе, не размишља се, него косиром одсече прст, змију стигнеи убије, прст завије и продужи посао.

Није никакво чудо, да јунакиња рађа само јунаке. Са ње се управо прославило српско име по целоме свету. Дична је, кад роди сина. А Црногорац одмах пуца из пушака, јер се родио јунак. Тај јунак је кроз пуних пет векова одржао Црну Гору независну и слободну уз велику помоћ своје Црногорке. Кад је у боју, Црногорка му праши пушке, доноси јела и преобуке. А кад јунак погине, Црногорка га гласно ожали. Она у песми тужи и нариче. Која има дара за поезију, тужи за каквим јунаком, који јој и није својта. Често се чују ове тужаљке по гори и њиви. Мислиш певају. А Црногорка не ће ићи путем и певати

Црногорка зна прошлост српску и о њој радо говори, крепи се и нада се бољој будућности. Тако уме живо да говори, да вам се чини, е је Косовска битка скоро била. И са странцем разговара отворено и неусиљено, као да се с њим познаје.

Црногорац је од давнина војник и зато је гост у кући, а жена је управо домаћин. Због тога има она већу бригу и више рада у кући. Црногорац јој признаје, да она управља домаћим пословима, па не ће у кући што наредити, док се није са женом договорио. Црногорка је озбиљна, разборита, вредна, оштра, разговорна. Она није нигде, па ниу кући роб. Има она у сваком погледу лепа права, а то су обичајна права и држе се као и писани закони, јер их је Црногорка заслужила и стекла радом и угледом.

Црногорка љуби своју домовину. Кад јој је неки странац рекао, шта има да брани ову земљу, каду њој нема траве, нема воде (осим у Цетињском пољу, не могу копати бунаре, него хватају снежаник и кишницу у цистерне па пију), нема дрва, а она одговара: Све је тако, али нам је опет овај сваки камен мио, као да је позлаћен“. |

Где вода нанесе мало земље међу камење, одмах је ускопају и засеју, макар било само неколико корака. Негде су и торбама носили земље на њиву,