Жена

ВЕНА 219

чаности и енергије, а никад их не мази. И ми видимо, да је ново покољење, однеговано на дому мајчином негом, умело лепо да схвати новије доба иу њему подизање школа, земљорадничких задруга, гимнастичких друштава, сокола и соколица. Да није земљиште било погодно, не би семе пало на плодну земљу. Црногорка.“)

Нису Срби чувени само са Црногораца, него много и са Црногорака.

Она је одрасла у врлетном крају и мати је наших најбољих, горских јунака. У слободи се родила, у слободи одрасла и зна само за слободу.

Црногорка је јака телесна састава, лепа узраста, чисте крви, лица бајна, косе јаке, ока светла, пуна живота и веселости, погледа умиљата, хода лака и брза, говора смерна, но при том отресита. Не носи накита, ни најмањег цвета, јер није обичај. Веле, у жалости су за Косовом. Отуд жене носе црну мараму на глави.

Црногорка је вредна и радина. Док Црногорац век свој проводи с пушком у руци, дотле Црногорка ради све послове без разлике, женске и мушке, Она шије, везе, плете, преде, тка; иде на пазар, на воду, носи тешка бремена на леђи, иде у млин, у дрва, за стоком. Са Ловћена из дубоких јаруга и рупа носи лед и снег у Котор и на Цетиње. И опет је здрава и румена. Болести нема.

Поред свега, доказала је Црногорка необична јунаштва у одбрани свога завичаја и свога образа. За брата ће живот дати, и нико га тако не воли као сестра. Кад је турски везир Ћуприлић поручио Црногорцима, да ће их све, ако се не покоре, посећи, они су му одговорили: „Док двије ђевојке трају, 60риће се по Ловћену“.

Жена не зна за страх. Иде ноћу кроз гробље, и кад би јој когод причао, да му се на раскршћу неко чудо догодило, она би му се насмејала. Кад бере руј, за који са стране леп новац прима, па је

По Љ. П. Ненадовићу и другима.