Жена

400 ВЕНА

чаја. Просвећени Немци баш се данас туже, да њихови вајарски производи не наилазе на довољно пажње од стране свога народа; не посећују их, не уче на њима, нити се напајају племенитом лепотом и снагом изражених облика на камену. До скора, могли би смо рећи, да се и наши много тужили, да не тражимо нити ценимо довољно вајарску уметност. Али је ово и разумљиво и природно овамо, у народу, који није ни имао своје велике вајарске производе. Немци нека сами траже узрок застоју своме, ми немамо да се тужимо.

Недавно је Иван Мештровић, на међународној изложби у Риму, својим вајарским радовима, био средиште највеће пажње од стране читавога образованог света. Преко ноћ је проглашен уметником широких погледа, који оживљава тврди мрамор, износи душу свога народа и представља снагу на пољу вајарске уметности, која је својствена великанима. Својим „Видовданским храмом“ открио је, куд треба да зарони; у народну душу, из чије ризнице изаћи ће обдарен неоцењивим благом. „Сећање“ и „Моја мати“ од белог мрамора, својим савршенством израза и дубином душе заузима прво место на овој јужнословенској уметничкој изложби.

Од Ђорђа јовановића спомињемо „Напуштену“; од Симеона Роксандића „Ударио се“; од Томе Росандића, који је изложио двадесет и један рад спомињемо „Чобанче“ и „Младенци“; он много производи, и у многоме се опажа да подражава Мештровићу. Пашко Вучетић у „Дечку на чесми“ показује потребног темперамента.

Од Бугара истичемо Василева и Спиридонова, први са „Црнцем“, а други са „Тик-так“. Оба рада имају хармоније и окретности.

На пољу графике и акварела, одређености у потезима показује Јуркић својим радовима „Орање“ и „Буковик“; Љуба Бабић са „Мотивима из Босне“; - Томислав Кризман, поред обилности производа ради портрете воденим бојама са необичним складом.

~ „ДАржитектура је заступљена са два оделења, "српским и хрватским. По њима се види да је и гра-