Жена

ЖЕ НА 899

Од Словенаца, чији су сви радови обавијени неком мистичношћу, да истакнемо већ споменутог Ферда Весела. Његово „Разочарање“ објашњава једну мисао и садржином и обликом. Нага фигура човека лежи испружена полеђушке, оборене главе. Око њега женске прилике упирених очију у њега. Оне виде своје разочарање, под утицајем његове немоћи. Размештање је слободно и природно, боје су бледе, сиво-црвенкасте према смислу разочарања. Са особитом дубином, окретношћу и природношћу описао је уметник складном бојом и расположајем радње призор „Словеначки сватови“, па „Момка из Крањске“ и „Девојку“, „Савладану снагу“, која је сродна „Разочарању“ ипо замисли и по извађању.

Матевж Стернен из Љубљане, са својим „Јутарњим сунцем“, „Словеначким морем“, „Обалом“, „Портретом“ и „Одмором“; па Гербић са својом „Вечери“, „Замком“ и „Лошким развалинама“; те Смрекар са „Вештицама“ и „Бајком“ успели су, под оним једним осећајем словеначким, да им радове провејава тежња за утиском. Већина од њих износе провидан, љубичаст тон.

Из друштва српских уметника истиче се јако Јосип Лалић, Дубровчанин. Његова „Вила братими Краљевића Марка“ има нежности, иако је слободно размештање њене и његове појаве. Она се заплела косама у грање, па зове Марка да размрсује. Та се нежност огледа и у свежим ружичастим бојама на вилиним прсима. „Црногорци на пазару у Котору“ одликује се чистином, живошћу и богатством боја. !

Стеван Тодоровић бави се српском историјом. Израдио је „Последњи савет пред бојем на Косову“, па „После боја на Велбужду“. Он је познат са свога темперамента у нашем сликарству, иако не ради савременим бујним, дречним бојама.

Вајарство. О овој врсти уметности, којом се толико дичили стари, велики народи, и којом суу тврдим облицима давали израза својој отменој души,

о тој уметности у нас не говори се више без зна-