Жена

398 __БЕНА.

и околине њихове: „Манастир Манасија“ „Манастир Грачаница“. „На обали Хилендара“ и т.д. Овај сликар добро види, све је око њега у пријатном расположењу, боје су му ведре, светлост пуна, скроман у обиму градива, али га савлађује. Калуђер Момчиловић радио је две слике у крају ПН Ковиља: „Зимско предвечерје“ и „Свршетак зиме“

Кроз слике му провејава нека магла и једноликост. Ту су још пејсажи Косте Миличевића и Боривоја

Стефановића.

Према целини на изложби има и слабијих радова. Нарочито се много више очекивало од Стевана Алексића, који је јурнуо напред, и има много бољих радова од његовог овде изложеног „Весели Банаћани“.

Са овог летимичног погледа на један део уметничких радова српских сликара види се делатност, која подиже важност изложби

Бугарски уметници показују такође делатност на озбиљном темељу. Имају окретности и јаку моћ опажања. И знају шта хоће. Поред већ споменуте две слике Јарослава Вјешина из Софије, ево и трећа: „Пред Ханом“. Снег, ваздух, иње, пара коњска, ч0век у бунди, све дише дахом живе природе. Вјешин је снажна рука бугарска, (родом Чех), сталожена природа. Многи Бугари долазе на изложбу њега ради.

Иван Ангелов је умиљат својом „Жетварком“ и „Вејачицом“, које пливају у жутом пољском расположењу лета. Његове боје имају топлине:

Ту је Баџова „Исповест“, са свечаним тоном, и складном бојом; ту Михајлов са „Мајком“ и Мутафов са „Тужним успоменама“

Хрватски уметници имају замисли и хоће да утичу на разум. Аурер у својој „Љубави“ описује на великом платну страсти и нежности, срећу и завист код мушких и женских, подељених на групе младих и старих. Према овој садржини није мање успела тајанствена провидност у простору, али на неким местима не видимо извор светлости.

Међу врло озбиљне спада Менци Црнчић са својим „Морем“. Небо, земља и море спојено у израз чистога зрака и дана.