Жена

412 НУЈЕ НА

Да, а госпођица Милица је млађа,

— Али ви просите Милеву, старију, рече домаћин, који је још увек мислио, да се младић буни у именима.

— Не! ја просим млађу, госпођицу Милицу, прошапута младић, коме се сад тек поче привиђати, да није све у реду.

Домаћин побледе; гледаше око себе као изгубљен п клону у наслоњачу. — Ви ми то нисте казали, рече напослетку.

— Извините, ја мислим да сам на почетку казао, промуца младић.

И опет наста подуже ћутање.

— Видите, господине Васићу, поче домаћин, када се мало прибрао, — мени су моја деца једнако мила. Наравно, не може друкчије ни бити. И Ви сте ми једнако мили; наравно. Алп тек знате и то, да и при удаји пма некога реда. Наравно! Кад сте рекли Милици да ћете је запросити, она Вам није ни приметила: А шта ће казати родитељи, него Вас је питала: А шта ће рећи Мплева 2

Младићу је испала из руке изгужвана махрама, а он то није ни приметио. Сад је кршио међу коленима прсте, а грло му се стегло.

Може бити да сте и споменули на почетку Миличино име. Ја сам то или пречуо, или ми се учинило да сте се збун ли, Увео сам, да се по себи равуме, коју кћер просите. И онда, господине Васићу, ја сам приметио, да се Ви управ удварате Миплеви. Ако је блло на забави, Ви сте прву четворку игралш с њом. Увек сте прв, прилазили Милеви, п изгледало ми је да сте се с њоме више разговарали и њу више одликовали.

Младић је мора» одговорити на ове прпмедбе. Ви имате право, господине Поповићу. Али то није било због тога. Ја сам поштовао бтаревки новце, Држао сам да је такав ред...

— Па и ово је ред! упале иу домаћин у реч. Јесте, и ту има реда и мора бита реда... Ви сте трезвен, паметан човек, и Ви то увиђате, драги господине

Васићу.