Жена

А БОВЕ 411

пири.. Иако имам одраслих девојака, у мене није отворена кућа, али сам изпимно Вама дозволио. када сте ме замолили, де нас кад-год посетите. Нећу да се претварам; пскрено Вам кажем, да сам очекивао овај данашњи корак. Са моје стране ја се родујем моја жена Вас необично поштује, то сте могли при-' метити, а да ли ће са треће стране бити приговора, то Ви господине Васићу можда боље од мене можете оценитп.

(Ове последње речи пзговорио је домаћин као неку згодпу досетку, али чим му излетеше речи из уста, волео би, да их је могао прогутати. И он је биом радостан, али мало и збуњен.

Врага! И њему дође у памет оно што мало час Васићу, да је у таквим приликама згодно, кад је ту

и неко трећи — проводаџоја. Младић се потпуно откравио. Скочи, пољуби домаћина у руку п рече: — Ви ћете се уверити, висо-

копоштовани господине тасте, да нисам недостојан Вашег поверења.

Домаћин није могао а да га не пољуби у чело. Кад су со после срдачно руковали наста подуже ћутање. Када је срце пуно, на језику је мало речи.

Напослетку ће запптати домаћпн. тек да нешто каже: =—— Је ли коме већ познат овај Ваш корак“

Младић се мало збунио. — Ја сам господине Поповићу про неки дан говорио са госпођицом неколико речи п нисам знао какоћу да јој кажем... Па сам јој напослетку казао, да ћу бити слободан да дођем кров неки дан и вапросим је у Вас.

Ту младић заћђута! — А она2 — запита домаћпн.

— Она... госпођица; ја се нисам усудио ла јој пре тога пајавим моје осећаје и моје намере. Она, госпођица, је оборила главу и рекла лагано само толико: — А шта ће казати Милеваг Кад она, госпоЂица није друго приговарала, ја сам мпслио да могу бити тако слободан... 7

— Како је кавалаг упта домаћин пестрпљиво.

— Кавала је: — А шта ће каватп Милева 2

— Милева је старија моја кћи, поче га поучавати домаћин.