Жена

428 А

обе стране. Та душевна веза помножава снагу да пздрже у свакој беди и невољи до гроба.

Ова душевна веза треба да постоји у браку културног човека и то и јесте оно, што га подиже вад животињом. Та душевна веза, то стапање двају душа у једну, (два тела а једна душа), РА многоженство п многомуштво, искључује бракове које склапају гомиле мушкараца са другом гомилом женскиња, искључује и све друге форме, али и тај најидеалнији брак води рачуна о рађању и васпитавању деце, јер је то природна последица сваког правилног брака. Само што у таквом идеалном браку, душевна родитељска вева прелази и на децу, и ми имамо осим крвне веве родитеља и деце још и душевну везу.

Када дакле посматрамо брак и са тог најидеалнијег гледишта, може ли се п у таквом браку оправдати жена, која неће да рађа децу, већ их тамани у утроби својојг! Зацело не може. Али на жалост то ипак бива, и када ппак бива, то мора имати дубоких угрока.

Народи пи племена, где жене не воле да рађају децу, где их убијају у утроби својој, или их убијају кад већ дођу на свет, такви народи и племена пропадају и изумпру. То нам казује историја. Но ја бих рекао, да се ово правило може и окренути. И много је боље рећи: Када у једном народу и племенима наступе зле економске и друштвене прилике, онда се те зле прилике показују и у томе, што жене ма којим начином тамане свој пород, а где се зло појави п у тој форми, тамо је народ и племе већ на рубу пропасти.

У нас се у новије време све већма пише о томе, како наше жене неће да рађају, и како тим начином

сатиру и себе и потомство. И све се већма пише о

томе, како то зло отима маха не само у обравованим круговима, него п код ратара, па и свију сталежа. Ко је разговарао о томе пскрено са нашим лечницима, тај је дошао до уверења, да су ти плекори и сувише истинити, Из тога се види, да је у нас много што шта труло, Јер она повика: "аебне неће да рађају“, није самостални узрок, него последица разних узрока.