Жена

432 ЋЕ ЛА

нема прзмера да ће мати ударати своје дете, док је под њеним окриљем.

Да имамо опширније податке о животу оних племена, нама би било без сумње још много јасније: како су постали они гровни обичаји. И нема сумње, да би код оних племена морале дасе у врло многоме измену њихове прилике, па да постане друкчије. Тамо где допире енглеска рука, она је покушавала највеЋом строгошћу да оне обичаје искорени. Али она није била у стању да промене прилике и да убрво преиначи читав живот оних племена и зато та племена нагло умиру

Види се дакле, да то није „културна болест“ што и жене просвећених народа неће да рађају децу, и што их тамане у утроби својој. Га молим вас, наћи ћемо тога п у животињском свету. И не треба да идемо сувише далеко, нити да истражујемо по прашумама. Довољно је ако одемо само до кочине. И тамо ћемо наћи крмача, које. тамане и једу своје прасице.

Многи ће можда рећи: Па наравно, крмача је крмача! И мислиће, да је тиме све казао. Али то није доста. Јер п у крмаче постоји природни нагон, као и у целом животињском свету. да одржи своју фелу. Па п крмача под поле повољним условима трудиће се да одхрани и одржи своје прасице и неће их јести.

Разуме се, тешко је вавирити у крмачину душу, и замислити Но у њеном положају, па је необично тешко наћи узроке, који гоне поједине крмаче да убијају и једу своје прасице. Али с тим не може бити свршена ствар, када се каже: Од крмаче се не може нико ни надати бољему! Јер ако им је то природа, зашто не раде све тако

Што нико није покушао да протумачи, не бих вацело ни ја, да пишем какву научну расправу. Али овако у ћеретању, слободно ми је покушати и то. Ја, видите, мислим, кад која крмача потамани своје прасице, а почне чак да пх једе, мора бити да нема довољно хране и да то чини у наступу глади. Та је животиња и иначе прождрљива, а када почну да је сисају онолпки прасици, њојзи је потребна многа и