Жена

ВЕНА 431

Па панике чине тог Оне се данас држе „реда п обичаја“, али треба да се вапитамо: Како је постао тај ред п тај обичај

Ово питање није довољно разбистрено, но мени се чини, да није тешко ући у траг тим обичајима. Када пажљиво прочитамо све оно, што су поједини путници забележили о животу и приликама сних племена, постаје нам јасно, да је онај гровни обичај изашао из економских и друштвених прилика, које тамо постоје. Није ни могуће друкчије.

Положај жене је у свима оним крајевима најстраховитији. Муж боје жену копљем п сикиром, и може да је слободно убије, кад му се год прохте. Она нити воли, нити је љубоморна, него се радује, ако њен човек може Ји узме и другу жену крај ње, јер има с којом ће да подели свој тежак посао. А њен је посао толико тежак, да многа одузима сама себи живот, Она спрема храну, доноси воду, што је кадшто веома дангубно, гради колебу, па као оно хрт проналави и лов, а човек само убија дивљач. Кад се селе, она носи по неколико корпи свега што им је потребно, А поврх свега носи своју децу, која нису у стању сама да иду.

Већ и само због тога, што мора да носи децу, која сама не могу да иду, она није у стању да носи по неколико мале деце уз оне друге ствари. Осим тога, тамо је обичај да жена дојп дете најмање три четири године, понегде доје децу док се већ. но почну момчити. Под таквим приликама не могу да одхране и одрже два детета, која би дошла на свет убрво једно за другим. И зато оне спречавају својим начином често рађање, а кад се то ипак догоди, онда ту сувишну децу убијају, јер не знају шта ће с њима. Го бива на О ада. мушких, који потпуно увиђају, да то тако треба и мора да буде.

Значајно је, да иако познаваоци оних прилика тврде, да те жене не осећају љубав према мужу, они једнодушно признају, да те "жене необачно воле своју децу, ону децу, коју су задржале у животу. Толико их мајмунски воле, да ће све од њих отрпети, и тамо