Жена

РАКОВА. 398

је било и разумљиво, што су тежили да тим боговима од камена даду савршен спољашњи израз. Израз божански. Човек је требао само да се угледа на њих, па да и сам тежи таком савршенству.

Кад је дошло Хришћанство, полако су почели падати они лепи облици људски на киповима. Место изразитости боговске снаге и лепоте, завладао беше израз мучеништва, испосништва, пожртвовности и кајања Борци за Хришћанство тражили су облик, који ће омекшати срца. Калуђери су сликали свеце и хришћанске мученике, не гледајући на сразмер предмета нити на природну боју. Прика-

зивали су појаве танке, дуге, сухе и бледе, које живе по пећинама и хране се корењем; које туку и муче они јачи, те тиме побуђивали милосрђе и одрицање овога живота.

Међутим у Италији, крајем ХУМ. века, кнезови и властела, којима црква није пречила утврђивање земаљске власти, силе и славе, стадоше помагати уметнике у њиховим делима са здравијим изразом. То беше препород вештина. Зидове у црквама и дворовима украшаваху сад лицима по природи, а угледањем на старе грчке облике. Рафаило је био представник препорођеног сликарства, а Микел Анџело вајарства. Е

У веку ослобођења народа пак уметност се све више ослобађала туторства цркве и добивала грађански вид. Сликаху се бојеви, јуначка дела појединаца, призори из друштвеног живота и ЛИКОВИ.

А у наше доба, где је наука приступачна свакоме, и где је завладало више но икад начело: „уметност ради уметности“, где свако хоће да је велик и самосталан, где најбоље пролазе они, који не припадају ни једној крајности: у ово доба имамо највише уметничких производа.

Развијен друштвени живот, па силни проналасци пружају све нова и нова градива. Префињени укус тражи све новије облике. Окретност, способ-

ност, стваралачка моћ, лакоћа духа никад није имала више прилике да се испољава у видном 06-