Жена

394 А ЕНА

лику но данас. И то је највећа одлика данашњег века.

Према томе и сликарство и вајарство су само средства, кроз која се огледа душевно богатство човечанства, а и појединих народа. Зато држим, да не би било тачно кад не би смо тежили да са овог гледишта дајемо важности четвртој јужнословенској уметничкој изложби у Београду.

На изложби видимо у живописним сликама и вајарским радовима обрађене предмете, који занимају и испуњавају дух јужнословенских уметника. Ти радови дакле, треба да су огледало просвећености, префињеног, нежног и отменог укуса народа на југу нашем. Израз душе Јужних Словена.

Има изложено близу хиљаду предмета у просторијама нове гимназије београдске. Ту видимо портрете, призоре из историје, предмете из области маште, слике из биљног царства, пределске слике (пејсаж), призоре из друштвеног живота (жанр), радове из грађевинарства и вајарска дела. Сви радови појединце дишу неким нарочитим дахом,

у светлости или сени, у дизању или падању, у оној мери, у колико је уметник могао прозрети суштину градива.

Има четири видна оделења: српско, словеначко, хрватско и бугарско, осим оног измешаног српско-хрватског оделења „Медулић“.

Словеначко оделење одликује се нарочитим обележјем. Сви радови имају на себи неку маглу, и чине утисак суморности. Рађени су под једним осећајем, те отуда онолика сродност у представљању и јединство унутарње.

Ово унутарње јединство не налазимо код осталих оделења, нити носи свако своје нарочито обележје. Може се утврдити пак, да осим Словенаца, сва остала оделења имају у себи заступљене скоро све уметничке правце. Ту су, који пренашају природу онаку кака је; ту су, који по извесном расположењу удешавају природу; ту су, који не довршују већ лутају за новим; ту су, који хоће да говоре само блеском боја, док се ствар иза боја губи;