Жена

468 НАЂЕ ЈНА •

она пева Буковцу и вилиној водици, но код тежих песама смета јој слободна воља, смета јој оно чиме се Бранко одликује; смета што је девојка, па мора да је скромна да је стидљива.

Ова скромност и стидљивост била је главан

узрок да је она заостала и са удајом, није могла.

да задовољи својим жељама, по величини духа свога тражила је себи равно, но пуштена је касно у свет, сама осећа да су њени идејали порушени, зато не прихваћа ни понуду Немца, зато неће да буде издајица свог народа.

Није ми намера да славим и величам своју тетку, ја то и не могу, јер сам још сувише мала била када је она умрла и једва сам је и запамтила, хтела сам да одклоним оно погрешно мишлење о њој „да је била слаб песник“, и ја се надам да сам овим измешаним цртама то и постигла. Из овога се може и мора утврдити прво „да је она била добра песникиња, да је била велика духом, да је у њој зачетак слободне женскиње, но није она крива што се њена фантазија, што се њени идеали нису могли потпуно у песништву манифестирати, крив је тадањи начин васпитања а поглавито код женскиња, крива је родитељска строгост, и напослетку њени оцењивачи и сувише строго суде о њој, а нису тачно испитали све услове.

Баш и сами податци о породици пок. тетка Велиле погрешни су како у летопису Матице Српске тако иу Споменици њеној. Породица Стојадиновића постоји преко 200 година у Буковцу и већим делом су били свештеници, прелазило је свештенство са оца на сина, те се је и сам деда Ава спремао

да буде буковачки попа, јер је био већ учитељ у '

Буковцу и ту му се изродила деца: Светозар 4.

августа 1822. Љубомир 7. јуна 1824. умро као дете, ·

Милица 3. нов. 1826. умрла као дете; Милица 22. марта 1828. Ово је Милица Српкиња. Сад прелази деда Ава у пне за свештеника и ту рађа још децу Петра, Љубомира и Кату. У Буковцу па породица и даље и има ох још и данас под именом Живковић-Миладинови. Од деда Авиних синова и