Жена

ЖЕНА 469

кћери имали су потомака само Светозар и Љубомир, а ту смо и данас живи од Светозара ја и сестра Савета, од Љубомира има два сина Вељко жељезнички виши чиновник, Милан адвокат у Пожаревцу и кћи Јела удата за Јанком Лукићем професором у Београду.

Од наше тетка Велилине библиотеке није остало ништа, тек по нека књига налази се делом у мене, делом код моје сестре Савете у Руми, но њен гитар са нешто нота писаних њеном руком је код мене очуван.

Кости њене пренео је наш брат Вељко са старог београдског гробља у Пожаревац и сахранио је поред брата јој Љубомира и остале родбине.

Радовала сам се приликом откривања споменика, суза радости заблистала је у мом оку, уверила сам се да Српкиње умеју да цене заслуге својих старијих сестара те нека приме и овом приликом нашу благодарност Српска женска добротворна задруга у Иригу и Коло сестара у Београду на заузимљивом и истрајном раду око прикупљања прилога и око самог подизања споменика, а тако исто благодари родбина И гђи Олги Костић на савесној и исцрпној расправи о животу и раду пок. тетка Милице.

У Срем. Карловцима на Петровдан 1912,

Љубица Павловић рођ. Стојадиновић.

У

ТУЂЕ МИСЛИ.

Не тражите никада, да вас дете моли за опроштење, јер вас дете никада не може увредити. – Ж Невоља је то. Кад се човек забуни, сви примете, а када

слаже не примете. ж

Пази, да у срећи сувише гласно не узвикнеш. Пробудићеш твоје непријатеље.