Жена

528 А ЕН А

ва њих брине. Сваки дан видео сам их како упрте канту и вуку јој воду са бунара, а мало који дан, а да не гурају и колица натоварена са кукурузом или прекрупом за Швабицине свиње. Ја сам их жалио, али шта је то вредило када за њих њихов отац није марио.

Да поправим одношај између оца и деце, упућивао сам их, да увек после школе оду оцу, па да га пољубе у руку и питају, како му је и шта ради и да му причају, шта у школи све уче. Отац им је то вабранио, а они су једва дочекали. Отац је био за њих сасвим стран човек. Сваки састанак с оцем био им је горак јер их је тада он немилостиво злостављао, а увек је нашао неки разлог за то, због чега су га очигледно избегавали, па чак и онда, када им је од њега што ва школу требало. Ако су искали ва перо добили су место новчића шамар по образу, а већ за веће ствари нису се ни усудили искатп. Бадава сам се упео да Војислав и Радослав буду напредни и ваљани ђаци, поред оваквих околности није се дало напред.

Једнога дана примим писмо овога садржаја:

„Штовани господине! Опростите, што се обраћам на вас с једном молбом. „Лепо бих вас молила, да имате доброту јавити ми, да ли се моја деца Војислав п Радослав тамо у школи налазе. Од како су од мене оцу отишли, ни једне речи још нисам добила од њих а ни на моја писма одговор, па сам страшно немирна. Како је мојој сиротој деци 2 Јесу ли жава п здрава 2 Како им иде и где станују 2 Имајте доброту, да о свему томе децу испитате, па да ме онда известите, или им дозволите, да ми они то пред вама писмом саопште. Била би вам веома захвална једна спрота и снуждена мајка. Од њиховог оца пе могу никакав одговор да добијем, он, — невероватно, али у истини, —- не дозвољава да мени пшшу, хоће тиме да ми се свети, што сам пх њему послала. О камо среће да сам'ик могла оставити код себе! Ја ћу се бавити још који дан овде у Б..., а одатле ћу у 8.., па мислим ако ми деца буду писала, да ми јаве, како би од