Жена

650 РОА А

топлином срца свог. Жена чини кућу слатком и пријатном свима, под њеном владом.

Дан у дан мисли, дан у дан поучава, дан у дан двори — и никад не мисли да отисне испод свога топлог крила своје миле насељенике, које је нека виша сила подвргла под њену власт. А њена власт није груба власт, под морање, јер је љубав загрева.

Њена је душа восак, у који се ужљебе утисци споља, па се у њој пречишћују и прекаљују и избијају светли на видик. У њу уписује зуб времена што хоће и она стрпљиво подноси и не клоне под теретом, јер, иако мекша душа, чврсто је срасла с разумом. Иако прва, она је последња; иако власт, она је слуга у породици. Тражи много ваздуха, много воде, много чишћења, много рада и зараде.

Жена има дужности и преко оне опће дужности, што је има човек и сваки члан њене породице. И морал је један за људе и за жене, али по-

врх овога има и један сувишак морала за њу. Ма-

терино срце закуца, кад мисли, да ће јој дете добити награду и душа јој затрепти, кад јој дете пође добрим путем. Што времена и срца претече преко чланова њене породице, даће и онима, што злопате. И срце јој је весело, кад је утрла чије год сузе. Душа је то пожртвовна, душа од осећаја!

Морал је то од старина, који се јављао још од колевке, па нас је пратио у нашим кућама, одвео нас у школу, а одавде обогаћен враћао се опет домовима нашим с наменом, да ту добру, осетљиву женску душу предаје с колена на колено и сачува је за светле дане народнога суда. Тај стари морал, који има основ и снажну помоћ у хришћанству, образује и ум и срце за лепше векове, за културније дане, него што су ови до"данас били. Како се у овом моралу лепо огледа љубав к ближњему и људско братство и људска једнакост!

Стари морал у наших мајака никад се не ће заборавити. Што оне даду свом детету и свом унуку, то је прекаљено и од срца дато. У деци и

унучади живе оне, па свесно предају свом колену

ЧЕ