Жена

ЖЕНА о ЦИЕ

главницу своје душе, која, кад било, мора доносити пред светом и културом камате на камату.

Мајчине поуке и мудре изреке, које је чула, начитала или их и сама сковала, чућете у свакој нашој кући и породици, где је права женска душа. Наћи ћете их забележене на књизи, календару, писму, па и на столу, довратку, зидовима. Тај стари морал не проповеда нам се по зборницама, него нам га женска душа предаје примером, у причама и изрекама. Није он скалупљен у обрасце и правила, него је у живом раду и живој речи. Он има седиште стално у срцу женину.

Да све, што добивамо рођењем, остаје само и једино на мушком разуму, зло би било. А да се управљамо све само по срцу, по женском срцу, и то не би ваљало. Али по сто пута ваља, што нам је срце тако снажно, а чијим су откуцајима видни тумачи жене.

За једну добру идеју није доста само разума, него и доста срца. јер идеју ваља оваплотити, дати јој живота. А кад мисао о њој сазре, срце бере плодове. Погледајте тамо далеко преко Дунава и Саве, где се пољане и врлети пуше проливеном крвљу! Тамо је посред бораца — женска душа! Јер бој не бије светло оружје, већ бој бије срце у јунака.

Пишу филозофи са Запада, да девојке нису створене за борбу, нити им треба дати мишића и

снаге, да очврсну, да што лакше и корисније изврше своју задаћу у свету, јер ако их снажимо телом, сатрће се дражи, углађеност, нежност, миловидност за љубав оне дивље и обичне снаге. То филозофи пишу, али не могу одиста од речи до речи то да и докажу. Напротив, факта и догађаји обарају ову њихову смелу претпоставку.

Млитава жена не може дати Танаска Рајића, као што ни херкул не може родити кукавицу. То би било природно правило. Но допуштамо, да укрштаји и друге прилике могу створити изузетке, само изузеци нису правило. Да срце у јунака може успешно бити бој, треба да се може ослањати и