Жена

ПЕН А 411

„Под ранама витез лежи На бојишту на крваву; Мати сузам ране свјежи, Милује му косу плаву. Глас се зачу: „Мати, мати, Буди храбра, ја сам пао; Један народ, који пати, Из ропства је васкрсао |“..

је ли после ових примера поввакав још рећи, да је ову књижицу писао песник. Га

“ ~

Примили смо на приказ од Јована ивојновића : Стогодишњица 1813.—1913. године посвећено: Косовским осветницима. Нови Сад, Штампарија Д. Д. Браника. 116 страна осмине. Цена 2 круне.

У уводу је употребљено предавање др. Ферде Шишића о српском устанку на почетку Х/Х. века. За овим иде пишчево позоришно дело „Гусларев сан“. Прва је слика: Велики петак. (Очајање) Слика из Карађорђева устанка за ослобођење Србије. Догађа се у Србији на Сави 1813. год. У тој слици се износи жалостан крај устанка под Карађорђем.

Друга је слика: Ускрс, Српске Цвети и Књегиња Љубица. Догађа се на Цвети 1815. године. — Трећа је слика: Апотеоза 1, П. Његоша и Косовских осветника. — У књизи има још неколико чланака пишчевих под разним насловима који се односе на значајну 1813. и 1913. годину.

За нас је нарочито занимљиво, што писац у П. слици свога спева, у Ускрсу, износи ону знамениту слику ис Српског устанка, када књегиња Љубица враћа кнез Милоша и и разбијену српску војску у бој, и они побеђују на Љубићу,

Писац је изнео дом кнеза Милоша у Црнућу, и код њега се тамо одиграва цео догађај.

Када је кнез Милош отишао са друштвом у борбу, остаде Љубица сама са синовима Михајлом и Миланом и Марком Штитарцем. Пада ноћ и њу обузима слутња, шта ће бити ако победе Турци и продру до њих.

Љубица говори Штитарцу:

Приступи ближе брате рођени, Као с душом својом да проговорим.

Марко:

Ти стрепиш нешто, драга Госпођо Од тога стид је јако Марка твог: