Жена

284 ВРЛО ИЛА.

Када смо говорили о сличним страним заводима Софија Петровна хвалила је швајцарске институте, па онда онај у Дрезди и Тулону. Тамо, рече, многи Руси шаљу своју децу.

Напослетку је и опет узносила баснословну даровитост ове деце и овог народа и поново се тужила да нема дисциплине.

— Шта ћемо! И владика Раде је узвикнуо у једном свом спеву:

— „Ове горе не трпе регуле

% - ж

Онога дана (било је на Велики Уторак) догодила ми се највећа почаст, која ми се могла догодити. Госпођица Софија Петровна лозвала ме јеу вече у 7 сати на вечерње. Разуме се у цркву свога института. То је доста пространа капела, украшена са дивним и скупоценим иконама. Прво су нас увели у салон, где је било неколико Руса из посланства и неколико црногорских виших офисира.

На столу је био велики скупоцен албум. На њему је писало:

|“

Труду, доброти и постојаности Софије Петровне Мертваго, која часно послужи народу српском, четврт вијека учећи, племенећи и просвјећујући ње-

гове кћери, захвално одају признање

Ученице Марјанског Института на Цетињу 1888 — 1913.

12. јануара 1913.

У тај албум уписале су имена своја све ученице слављенице.

Одведоше нас у капелу. У олтару је био само свештеник, а у певнициЦрногорац у народном оделу. Тада тек дођоше ученице, прво мале па веће, на броју око 130 и испунише сву капелу.

Отпоче вечерње. ја сам гледао руско вечерње у манастиру Високи Дечани, али толиког клањања и клечања нисам ни тамо видео. Старије учениге