Жена

996 ВЕНА

ћеш. И она нема сана. Она је мученица, и ако мученица која вољно тегли своје послове, а не пада јој ни на памет да се потужи. Само су мала деца њена још већи мученици. Мати им има увек посла и она су одвише често без потребне неге материне. Живот је код ратара суровији. Болест је болест, то је од бога, али кућа не сме пропасти; њу треба да одржавају људи. И Бугари се баве баштованлуком, али код њих нема ни изблизу толико посла жена. Наше се жене отимају да што више пораде, и ту је наравно тешко убрзо окренути прилике. Једино сазнање, да жена свој претерани рад у пољу и у кући плаћа животом деце своје, било би у стању код мушког и код женске да изазове промену. Али би то сазнање морало да буде потпуно и зато на томе сазнању треба да раде сви позвани кругови. И разуме се, не тек да кажу, па да ману, јер то не помаже. Него треба да раде на том сазнању дуго и истрајно, неуморно, треба да раде сви и онда ће то сазнање полако зрети и напослетку све друго победити. Јер се не може претпоставити, да наши родитељи не би пружили својој деци лека, да их спасу од смрти, само кад би били уверени, да им тај лек помаже. А тај је лек нега материна, кога они немају. #, = ж

Др. Грасл у својој споменутој расправи износи ово: Код народа који су на ниском ступњу, ради скоро увек жена све послове. Узрок је природан. Тамо где је снага све, слабија постаје роб. Погледајмо само на немачке колоније. Многа племена у тим колонијама сматрају, да рад понижава. Тако је било _и код старих Германа. Жене су радиле све.

Природна је задаћа жене да рађа и распростире своју фелу. Али ако натоворите на жену још и сувише других послова, онда ће под теретом тога да пати њена главна задаћа. Ако је човек бруталан и истражује од жене све друго, онда ће она слабо моћи да доприноси умножавању људства. Ова

преоптерећеност жене у сваковрсном другом раду,