Жена

ВЕНА пољ

опажа се понајпре у честом умирању одојчади и мале деце. Јер новорођенче не треба само хране, него и неге. И ако чак и преоптерећена мати нађе увек времена да подоји дете и да га нахрани, она нема времена да даде детету сву ону негу, коју дете треба и без које дете не може бити. Зато видимо код свију народа, чије су жене преоптерећене радом, огромно умирање мале деце, и ако се та деца обично повољно хране, т. ј. материним млеком. Немачки лечници су утврдили, да у немачким колонијама умире 60 процената деце, пре но што наврше другу годину. А кад мати умре, то скоро увек значи код мало развијених народа и смрт детињу.

Где деца јако умиру, то је од рђавих последица по цео развитак народа. Гамо мора да се смртни случајеве надокнаде са порођајима, а чести порођаји слабе жену, па доцније и децу. Та слаба деца ако се и излече од болести, задржавају у себи клицу слабости, те кроз цео свој живот мање вреде.

У народу, где у првој години умре 30 процената деце, може се претпоставити, да се других 30 прођената опораве од болести, али 10 процената задрже у себи клицу слабости.

Многи научењаци тврде, да често умирање деце у првој години није друго него решетање. Кроз то решето пропада кукољ; гине оно што је слабо, неспособно за живот, те је то управ пробирање онога што је здраво. У самој ствари је ово истина, али нездраво рођене деце која нису способна за живот нема 30 процената од стотине, него одприлике само 10 процената.

И кад узмемо у рачун да свих 10 проценти неспособне деце умире прве године, онда излази да те прве године умире и 20 процената новорођенчади, која би могла под повољним приликама да заживи.

У каквој вези стоји претерани женски рад са умирањем деце, с тим су се питањем бавили многи медицински статистичари. Но они су сви указивали

колико је штетан претеран рад индустријских ра-