Жена

ЋЕ НА 317

често прашином, коју животиње лижу или само оњуше. Чак кад се животиње не држе у кући већ у дворишту или башти, морају се њнаместити њихове кућице што даље од стана и бунара. = а Б

Кад се знојимо.

Обично људи, кад се озноје, не раде онако како би требало. У већини случајева сваки се маши џепа те вади мараму — узмимо да је увек чиста — те њоме протрља чело и лице до год се једна кап зноја нађе, па се то ради докле сва марама не постане мокра и неупотребљива. Никоме и не пада на ум да размисли о томе: да ли је разложно зној брисати. Знојење је једно средство, које природа с једне стране употребљује да ослободи наше тело од извесних шкодљивих материја — отровних производа промена материје -—— а с друге опет да испаравањем воде одузме топлоту прегрејаном телу.

У првом случају, кад смо пили сувише течности или болујемо од грознице, тиме ћемо природу потпомоћи кад зној избришемо, јер се тело онда не хлади већ производи све више и више зноја. Али кад се знојимо због спољне врућине или услед тога што се наше тело кретањем прегрејало, онда брисање неће имати никакве вајде, већ ће на против бити од штете. Тада се кожа неће расхладити, како би то требало да буде, већ знојећи се све више и више избити врло много воде. Свакојако неће шкодити, ако се по некад, при претераном знојењу обришу досадне капљице што цуре, или кад је. ладно време кад се зној сасвим осуши, ер је кожа у овом последњем случају већ се довољно расхладила. Сем тога ми смо, кад нам је кожа сува, много мање изложени назебу.

У осталом старо је искуство да се човек тим више зноји што више пије. Зато лети, кад је велика врућина, не треба сваки час жеђ гасити. Кад се прва жеђ загасила, довољно је доцније попити само по неки гутљај да се обнови потреба тела у води.

Зато не треба човек чим се почне знојити рукуу џеп и да вади убрус, већ ваља прво да се размисли: зашто се зноји и како ће предупредити даље знојење. У