Жена

ВЕНА 268

једно бјеше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могоше темељ подигнути,

А камо ли саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује.

Кад настала година четврта,

Тада виче са планине вила: „Море, чу ли2 Вукашине краљу! „Не мучи се и не харчи блага, „Не мош, краље, темељ подигнути, „А камо ли саградити града;

„Но ето сте три брата рођена,

„У свакојег има вјерна љуба, „Чија сјутра на Бојану дође

„И донесе мајсторима ручак, „Зиђите је кули у темеља,

„Тако ће се темељ обдржати, „Тако ћете саградити града“.

Кад то зачу Вукашине краљу,

Он дозива два брата рођена: „Чујете ли, моја браћо драга! „Ето вила са планине виче.

„Није вајде, што харчимо благо, „Не можемо темељ подигнути,

„А камо ли саградити града;

„још говори са планине вила:

„Ев' ми јесмо три брата рођена, „У свакога има вјерна љуба,

„Чија сјутра на Бојану дође

„И донесе мајсторима ручак,

„Да 7 у темељ кули узидамо, „Тако ће се темељ обдржати, „Тако ћемо саградити града.

„Но је л', браћо, Божја вјера тврда, „Да ни један љуби не докаже, „Већ на срећу да им оставимо,