Жена

962 ЊЕНА

Узидана жена у Скадру.

На тврдоме скадарском граду има висок брест. Види се скоро са свију страна и из велике даљине. То је тај брест, под којим је дуго разговарао Есад паша са црногорским наследником престола Данилом, кад му је предао од града кључеве.

У најближој близини тога бреста има стена, из које извире млаз беличасте воде. Можда је кречна или оловна; вероватно то нико није испитивао. Ја сам понео био те воде у малој флашици, али сам ја, како моја жена каже, до крајности неуредан човек, па ми се та флашица на далеком путу разбила. Наш народ, па и Арнаути, мажу том водом болесне очи и кажу, да је лековита. А поврх свега и Срби и Арнаути верују, да је на том месту при зидању Скадра зазидана љуба војводе Гојка. И верују да је Раде неимар на њену молбу

оставио прозор на дојкама, да може своје одојчеи онако зазидана подојити. Па и данас још тече из оног камена млеко зазидане жене.

Мени се чини, да је та беличаста вода, која извире из оног камена, пробудила фантазију нашега народа и дала грађу за ону дивну народну песму: Зидање Скадра на Бојани.

Скадар је необично утврдила природа. Тамо је неколико скоро непролазних брда, свако за себе је град, а сви скупа се бране и допуњују. А оно место, на коме је данас главни град, то је брдо, које изгледа као одсечена купа, те је на врху доста пространа висораван. То се брдо наслања на скадарско језеро; на томе месту, истиче из језера река Бојана, и она је одмах на извору отприлике исто толико широка као Сава. Тамо у близини града утечу у Бојану река Дрињача и Кири. Онако језером и рекама и брдима заклоњено место управо је створено, да буде град.

Наша народна песма прича, да су Мрњачевићи зидали тај град.

„Град градила три брата рођена, До три брата три Мрњавчевића: