Жена

594 ВЕНА

само ситна разлика. Гибак је необично, па се у њему лако п успешно кују нове речи, којих немамо, а оне су таке, као да су саме собом никле у давна времена, кад нам језик беше сиромашнији у речима, него што је данас.

До пре сто годсна, до појаве Вука Караџића, нисмо ни знали, какво велико богатство речи лежи у нашем јевику. Незналице и старовоље грдиле су Вука и прогласиле га издајником, што је тај „гове· дарски и свињарски“ језик у народним умотворинама објавио за књижевни јевик српски. А страни учењаци виделп су баш у том „баба-Омиљанином“ јевику богатство, лепоту и чистоћу. Зато је Вук Караџић у дугој и жестокој борби књижевној и изашао као победилац, јер је имао „су чим изаћ пред Милоша,“

Тај Вуков чисти, лепи и богати језик српски однеговао је новија покољења српска, која су умела као на лаки крили културним степеницама се пењати без застоја и запињања, те ва неколико десетпна, година, што је у животу једнога народа малено доба, изненадити народе око себе и културној Јевропи очито показати, какве клице способности крије срце и ум Србпнов.

Па п скорашњи велики успеси српскога народа на Балканском Полуострву зар не доказују очито, шта вреди живо српско срце и велики ум Србинов.

Благо народу, који уме језик свој љубити п поштовати. Јевик ће му великих услуга учинити,

М. Ђ.

ТУЂЕ МИСЛИ.

Смрт не воле да дође онда, кад је зовемо, него онда

кад је не зовемо. Ж ~

Поквареност је говорила: што бегате од менег Ја се лепим само за онога, ко то хоће. ж Док сам имао новаца био сам „господин Пера“. Данас: кад немам новаца, сад сам „браца Пера“.