Жена

ЖЕНА 595

На месечини. (Естетска слика)

Ја не знам, како ви мислите о њему, мислим о месецу, говораше Ненад, једне вечери, осветљеној дивном месечином, кад се је њоме до усхићења ваносило једно весело друштванце младих људи и девојака. Било пх је већином ђака, несвршених универвптетлија, гимназпста виших разреда, спнова богатих родитеља, за које нико, па ни они сами не знају за, шта се спремају и шта раде, бпло је девојака сујетнох и скромних, ружнијих, које су подоста читале,а п лепих које не пмадоше времена да читају од забаве са младим људима, јер су им ови као мухе у јесен налетали на прозоре од ране зоре до касне ноћи.

Свако је од њих, на свој начин, изражао своју радост због овог дивног летњег вечера, коју им је младост и здравље диктовало.

Самоје Ненад, свршени филовоф, био хладни посма · трач свега. А кад неки из друштва опазише подругљив осмех на његовим мало пунијим уснама, и његове проницаве очи, испод паметног му чела, како презриво гледај усхићење ове веселе п бевбрижне дружинице, обузе пх досада и скоро страх, да не би само још и проговорио, јер су знали, а и плашили се мало његових настраних назора, како су се на само свагда изражавали, А кад Ненад још заусти, да и он проговори о месецу и о месечини, сви се најежише. А Зорка, нежна и мила девојка, упаде му несвесно, доста љутито у реч, и хтела да га задржи од његових изјава,

Знала је добро његов скептицизам, који ју је свагда доводио до згражања и после сваког таког разлагања Ненадовог, туђила га се неко време, да га се касније још више зажели,

Овога је вечера, нарочито била нежно расположена, па је спротица чисто застрепила у дну срца свога од предосећаја, да ће ово бити његова као нека исповест, коју ће да замота у причу о месецу, која ће као, сва његова разлагања бити грозна, али и неодољиво истинита. Она се свакипут удуши