Жена

596 А ЈЕ РРА

противила тим његовим разлагањима, — Немојте и недајте да се г. Ненад сада изјашњава о месецу и о овој лепој месечини; нека га нико не слуша, не дајте да нам својим настраним погледима поквари и загорча ово дивно вече. А верујте да хоће; већ ме у папред језа хвата од његове приче. Па да је бар такав у души, као што се издаје! Милостив је п на све добар, да би и душу своју дао за —

_ Но ту се Зорка трже п чисто застиде своје мало ватреније одбране Ненада п Само рече: Та и ви га сви познајете као друкчијег, него што се издаје.

Али је већина друштва била и сувише добро расположена, а мало и радовнала па је желела, да се Ненад пропзмота, па ма то било баш и о месецу и месечини, која им је свима тако мила била.

Рачунали су, да им ништа и нико не може покварити уживање и добро расположење овог дивног вечера, па навалише на Ненада, да их мало позабави својим расматрањем. Фато заграјаше скоро сви: Причајте само ви госп. Ненаде, причајте п не осврБите се на страх госпођице Зорке, ми вас баш желпмо да чујемо; молимо вас дакле, само почињите.

Зорка виде да је пагубила битку, па се спусти на клупу, али је прође нешто као јева.

И Ненад поче: — Е, па баш кад хоћете, ево да вам кажем своје мишљење о месецу и месечини, Сви ви уживате у њима. Дивпте се месецу одмах при његову рођају и песнички мислите и узвикујете: Диван је, диван! Као бог ноћи искаче негде далеко из мора, свеж п окупан провипа раскашно пурпур свуда око себе! Гордо се п брго пење на висину неба, те попносно плива по ништавилу васионе и као несавладљиви див, не тражећа ничије помоћи, самостално продужује свој вечни пут. Просппа силно и меко сребро па вемљу, а кроз сваки џбунић итшикару радознало и збуњено завирује у сваки кутић, тражећи прикривене љубавнике, да се с њпма заједно наужива њихове неизмерне среће!...

— Тако велите и мислпте ви, господо п госпођаце; аја, ја се напротив згражам, кад год га видим. —— Рече после кратка ћутања Ненад промењеним ле-