Жена

658 ВЕНА

јаузновима — најмирније. Вода разблажује у желудцу сласт, и за време тог свечаног рада, наступа кратка, мала тромост. У тим тренутцима хоће понегде да преставе сваки разговор.

Када је наступио тај тренутак, није тешко било доћи до речи и није било опасности, да ће све две и две бити заузете с великим разговорима, па можда и неслушати шта гђа Савета говори.

А она је говорила о духовима. Причала је како се претплатила на један немачки бечки лист: Мећг Зрећ!. Тај са научног гледишта претреса питање о спиритизму. За бога, о томе говори данас цео свет. Ето и у нашем месту има друштава, која се баве с тим. Али не успевају. једино има ту у месту, у крајњем сокаку некаква сека Стана, о којој говоре да јој долазе духови на први позив. До душе о тој жени говоре свашта. Говоре да су духови само лепа фирма, да би господа и госпође могле слободније одлазити тамо, а у ствари се одржавају љубавни састанци, и шта се све тамо догађа при затвореним вратима, не може се ни приповедати.

И кад су све госпође не само са отвореним очима, него и са отвореним устима слушале госпођу Савету, она продужи овако:

— ја до душе право да вам кажем, не верујем, никако не верујем у то. јер да се тамо под фирмом призивања духова, одржавају срамни љубавни састанци, онда би било потпуно немогуће да тамо одлази и госпођа Милка.

Госпође се чисто тргоше. јер госпођа Милка уживала је најбољи глас.

— Зар она одлази тамо запита напослетку једна госпођа после дужег ћутања.

— Па... одлази, рече госпођа Милка отежући, као да веома нерадо одговара на то питање.

Наста и опет мучно ћутање. Госпођа Савета обећа госпођама, да ће им донети и показати онај спиритистички лист, чим га добије, па онда поведе говор о женским шеширима, који су толико скупи, да би жене требале да се договоре и иду гологлаве. Ето, вели, за мој последњи нови шешир