Жена

МЕН 659

дала сам 95 круна, а управо је никакав. За иоле бољи шешир траже по 150 круна, ал' ко ће то да плати и то управ за једну сезону. И сад се говорило о женским шеширима, а о томе се може говорити на три јаузна, па да се тема не исцопи. Шта је то брзина, којом се светлост распростире по зраку2! Ништа. Шта је чак и брзина којом се распростире електрика по бакарној жици» И то је ништа. ја сам уверен, да се и од тога брже распростире вест, која се изрече на јаузну, Наравно то мора бити вест, која може некоме да шкоди. И оно што је причала госпођа Савета, распрострло се по месту надмуњевитом брзином.

У целој овој ствари само је једно мало чудновато. Како је било могуће, да та вест допре и до ушију господина Живана, мужа госпође Милке. јер бива, да цела варош годинама зуца о овом и оном, па сви то знају, само не зна муж. Господин ЖИиван је случајно дознао. Његова два познаника говорила су о оној вести и осуђивали госпођу Савету и њен језик, кад је господин Живан наишао. Мало је чуо, мало разумео, те је после као рис навалио на она два господина, да му кажу све. Казали су му.

То је било другог дана пред подне, после оног јаузна. Господин Живан се прво ухвати за главу, па онда појури на пијацу. Тамо има неколико дрвореда, где је око подне шетња. Госпођа Савета шетала је у то доба редовно тамо. Док је господин Живан јурио према пијаци говорио је у себи: — Сад је већ доста! Нека ме презре свет, не ма: рим. Нећу да будем више образован човек, нећу да ме штују и цене, али хоћу да избијем ону бестидну жену. Против њеног отровног језика нема другог лека. И то Ћу је избити истински, да осети, избићу је тако, да после тога неће никога више бестидно оговарати, а то ће бити страховит пример и другим сличним језицима. После шта буде. Пристајем да бијем двобој са њеним мужем, и ако је он красан човек и мој добар пријатељ, пристајем да ме затворе, па ако хоће и обесе, не марим.