Жена

660 НЕ НА

Као подивљали коњ пројурио је корзом; ником се није јавио нит иког отпоздравио, тражио је да види само њу, па да је бије, ужасно бије, те да се дуго о томе приповеда. Али је није застао онде. То га је још већма разбесило. Они који су се шетали, гледали су га зачуђено и страшљиво се уклањали с пута да их не прегази.

А њему дође у памет да јој иде на кућу. Али

се ипак уздржа. јер он неће да бије између четири зида, па да то не види нико. Хоће да је бије јавно, да види цео свет, јер га беше захватила жеља да покаже пример и установи нов ред. Потражиће је на оном месту после подне, па ако је не нађе после подне он ће је наћи сутра. Ма је тражио до суђенога дана, наћи ће је.

Шетао је улицама, док се мало умирио, па онда оде кући. Жени неће говорити ништа, да је не узрујава, пред њом ће се градити, као да се ништа није догодило.

Седе за ручак и говорио је о обичним стварима. УЖеена као да није приметила ништа. Само му једаред задрхта рука и испаде кашика, али то бива. Напослетку му изгледаше да је сасвим миран. Ни једног часа му не дође у памет, да би оно могло бити истина, што је гослођа Савета рекла о његовој жени. Али је у један мах ипак запита: је си

ли ти слушала, о некој сека Стани, некој спири-

тисткињи. Подвођачици хтео је да каже, али не изговори ту реч.

Али шта то би2! Његову жену обли силна румен. Али се прибра и рече: — Слушала сам!

Беше очигледно да ју је његово питање збунило. И он питаше даље: — А јеси ли ишла кад год њој 2

Жену му обли нова румен и обузе је још јача забуна. Хоће да одговори, а види се како јој је тешко.

Напослетку изусти збуњено: — Шта кажеш 2

Он скочи са столице. Не кажем ништа, али те питам: јеси ли била кадгод код оне Стане.