Жена

__ АЊА о НЕ

— Само једаред, промуца госпођа Милка у највећој забуни.

— Ах, дакле само једаред! цикну он. Само једаред 2! А зар и то једаред није доста. Зар мислиш да је то дика и одбрана, ако баш ниси ишла сваки дан код оне подвођачице. И у ужасном гњеву своме, баци јој у лице најсрамнију реч.

Госпођа Милка изгубила је сваки разбор. Није умела да се прикупи и почела је да се брани. Муцала је нешто о изгубљеним бутонима, ал' он се тако страховито насмејао, да јој се следила крв. И што се дуже бранила, изгледала је све кривља.

Доста! викаше он. Доста несрећо! Зар мислиш да ћу ти веровати да си изгубила бутоне које ниси изгубила. И да ћу ти веровати ако си их изгубила била, да ниси говорила мени, него ишла да питаш духове и то код подвођачице. Зар ти збиља мислиш, да сам толико луд, да ти то верујем.

Њој грунуше сузе. Подиже руку у вис и узвикну: — Тако ми бог помогао, тако ми матере моје, ја сам поштена жена и могу ти отворено погледати у очи. Јел ти то сад доста!

Он се поново насмеја, и тај јој смех прође кроз кости и срж. — Није ми доста, викаше он, није ми доста. Није ми доста да моја жена буде само поштена жена, ја тражим од ње и морам тражити од ње да се тако понаша, да ни пред ким не изгледа, као да она није поштена. Шта ја имам од твога поштења, кад данас цео свет с правом показује на тебе прстом. Рече јој шта је било на јаузну и заврши: Ми смо свршили.

Изађе из собе и остави је саму. Она полако долазаше све већма к себи. И сад се узбуди у њој понос. Зар тако мало да јој верује, и онако да говори с њом. Страшно. И је ли могуће да тај човек њу воле 7!

Он се за десетак минути вратио. Гледа је као крвник, а говори хладно и одмерено, као да свршава обичне трговачке послове.

— Бог ме је сачувао несреће. Кад сам све дознао, потрчао сам, да на сред пијаце, пред целим