Жена

ј | |

и

Ж Е НА 14

него из милоште. Али сад видим да има нечега што нисмо могли. Да су од нас тражили, да ударамо у ту справу као ти, госпођо, ја ти кажем да не би могли, па да је и војвода Путник тражио од нас.

Ненад ће опет дометнути своје писмо, али ми га не показује. Казао је: Нећу да те размазим. А знам шта ће вам писати. И мени је то јуче казао. Пољубио ме је и казао ми је: Далеко си дотерала, јутрос си ми поносно предсказала, да ћеш вариво изнети на сто и заиста је вариво. Отац не зна шта то значи, али мати зна, да сам нашла кључ. Научила сам да правим запрашку, као што треба. И сад је правим с љубављу. Полако ми се отварају очи. Василије ме погледа већ са неким чуђењем. Већ два три пут сам му рекла: — Стани!Ово да покушамо овако или онако, биће валда боље. И било је боље. Он се досећа да ја то из књига читам, па ме зачуђено пита: А зару књигама и о томе пише, како треба кувати 2!

Увек се бринем да не подивљамо. Постављам сто уредно и чисто, као да ће нам генерал у госте. Присилила сам и Василија да мора поставити свој сто и уредно јести. Дуго се опирао, а сад већ вели: — Па да видиш, госпођо, може се и тако јести. Но уверена сам, кад се научи, неће му ни годити више друкчије. Но доста сам ћаскала.

Љуби вам руке ваша покорна кћи

Меланија. ж

Косово Поље, В= 6. новембра 1913. год.

Драги моји родитељи! Оно чега сам се највише бојала, најмање се испунило. Бојала сам се дуга времена. А дани пролазе невероватном брзином. једва стигнем да будем

" сама и читам. Сад сам већ мало ушла у свет, што

до сад нисам чинила. Жене долазе мени, аи ја одлазим њима.

Жена општинског писара Бојана веома је красна. Она се брзо навикла на овај живот и ове прилике. Она је већ старија, могла би ми бити

2