Жена

18. ЖЕНА

мати и ја сам јој се поверила. Рекла сам јој искрено, шта знам и шта не знам, не стидим се учити, и она ми је показала, како се развлачи тесто. Тако сам била радосна, што сам могла да изненадим Не-

нада са савијачом. Само сам једаред гледала и пазила, па је ишло. Госпођа Бојана ми је рекла, да ми тесто „иде за руком“ и да је то дар, јер има жена којима тесто никако не иде за руком, ма се колико вежбале.

Упознала сам се већ и са Муслиманкама. Била сам код госпође њиховог хоџе и у харему Мехмед паше. Ненад ми је казао, да је моја дужност, и дипломатска мисија, да одржавам добре одношаје са турским женама. Хоџина госпођа изгледа добра и

веома разборита, али ми је тешко да се споразумевам с њом. Осим турског језика, говори веома мало српски.

После је дозвала једну Туркињу, која зна српски и тумачи нам. Избегавале смо говорити о политици, и мало доцније врзао се цео наш разговор о домаћим стварима. Понудила ме је слатким, кавом и дуваном, па онда гурабијом и баклавама. Све је било веома укусно.

Обрадовала се, кад је чула да сам из „Аустрије“, са запада и молила ме, да јој причам о нашем

животу и приликама. Она је начула да је то дру-

кчији живот но код њих, нарочито је занима живот наших жена. Види се јасно, да завиде нашим

женама, које откривена лица могу да се крећу међу стотином људи, са сваким да разговарају, а да

није никоме зазорно, па ни мужу. Морала сам 10] описивати како изгледа код нас бал, и није се могла доста наслушати.

Завиривала ме је са сваке стране и питала: — Па зар си ти, баш ти била на таквој забави и играла са многим људимаг Морала сам јој показати како се играју окретне игре, а она се само дивила и узвикивала: Ох, ох, и хо, хо! Говорила ми је о

томе, како се и код њих мало окренуло, од кад је наступило ново време. Туркиње се већ не покривају