Жена

| = о

ВЕНА

Искуппо се силан свет. Чак су пи Турци гунђали. Није могло бити, да на беломе дану убију на поповом прагу његова госта. Пре п попа, но госта,

Свет се разишао, а моја је мајка са своје две одрасле ћери унела калуђера у кућу. Није дозвољавао да му превијају рану, нити хтео икакве понуде.

Само је патао мајку: — Имаш ли мушких главаг

— Имам само ове две кћери,

Калуђер тада показа на свој јанџик (малу кожњу торбицу), испод антерије и рече: Што се нађе гро. шева, подај светој цркви, за моју грешну душу. Ау малој кутијици наћи ћеш један крстић, Могу се ва-

клети, да је од часна крста. Чувај га кад која од твојих девојака пође па венчање, нека га носи тога дана о врату. И кћери њихове нека то раде. То ће их благословити, више од људска благослова, и биће сретне у новом дому своме. Не хвали се са том светињом, да ти не повавиде п не украду. Другима бп и онако донео тај крст клетву. — Тек изусти, душу богу пусти.

После тога 8 до 10 година настала је сеоба, Поп Стаменко умре под Београдом, његова нога не крочи на ову страну. А моја прамајка са своје две кћери населила се негде око Крушедола, и удомила кћери, које су се много патиле, јер патња целог народа беше велика, али су па дому своме живеле са мужевима својим у љубави како бог заповеда. А онај крст од часнога крста, прелазпо је у породици са матере на кћери, Држали су га као велику светињу, и не говораху непозванима о њему, да им не позавиде, пили им га украду, или отму. А већ зна се, да тај крст нп отпмачима не би донео среће.

» » »

_ Од свију жена из паше породице, које су пмале тај крст на врату, познавала сам моју стару мајку, моју матер, и носила сам га на жалост — ја. Тим хоћу да кажем само то, да сам се на жалост удавала и ја.

Од кад се сећам моје мајке, била је већ удовица. Ми смо деца најрадије одлазили ко њој. Звалп