Жена

148 НЕНА _

Она. — Да...

Служавка. (брбљиво.) — Нека, нека! Гле сад, на примјер !.. Опкладила бих се, да ви осјећате како се изнова повраћа ваша изгубљена снага... ако, ако!... Па онда, ви никако не бисте требали мислити, да сте се баш толико уморили, зато што сте спавали пуних шест година... (Цијерећи се.) Гледајте, на примјер, мене... Ја се никада у своме животу нијесам одморила!.. Ах! да знате само како су вас лијепо његовали.. Може се рећи: радило се све, што се је боље могло... Господар вас ни за тренутак није остављао саму... Он никада није шћео пристати да вас одведу у болницу... Па ипак, скупо га стају сви ти љекови... па доктори...

Она. — Да... знам, ми смо сада врло сиромашни.

Служавка (говори лако и брзо, са покретима. — Али не треба да се баш због тога ражалостите. Ах! мора бити да је то тешко, кад се неко томе није навикао!... Али, будите увјерени, мало по мало, па ћете се и ви са вашом судбином помирити. Данас има безброј гомила јадних злосрећника, који у свом животу нијесу имали такву муку, јер су се, биједници, са њом и родили... Ах! тешко ненавикнутом !.. Кад се будете потпуно опоравили, моћи ћете помагати господару... а ја, одавле ћу отићи.. о! све што се туна има радити, ја ћу вам показати, а то није баш тако тешко: за један дан, највише, научићете све.. Кућња поспрема, то није ништа... Кућа је тако мала... свега три собице... два-три пута метлом замахнути, па: готова је ствар... Туна вам нема никакве кухиње... господар воли све... Шта ћете, а и треба, јер је, вјере ми, на то и приморан... иначе... Па онда, ја ћу вас научити прању рубља и крпљењу.. Ах, него ! ја мислим да сте већ појели сву вашу бијелу погачу.. Видјећете, можда, и још горих и жалоснијих ствари од оних, о којима сте снијевали за вријеме од тих седам година... Ја вам све то не зборим да бих вас обесхрабрила, уклони ме, Боже, од тога! не, никако... Најпосље! господар ће ваљда моћи да нађе какву другу службу... Ово мјесто, на ком је сада, није за њега... оно би добро било за једног сиромашка... господар је довољно изображен, да би могао какав други посао радити... Истина је, да су му већ сада и године... Ах! он је веома остарио.. некада тако красан човјек! Ко се је још томе могао надати!2.. Сада је сасвим погрбављен... Све се бојим да још прије времена не оде Богу на истину... Него