Жена

7

ВЕНА — 28

српске. У томе је и успео: нашао је штампара Шнирера, који је добио одобрење да, изузетно од пештан. привилегије, може штампати српске новине, а уз то је Шнирер, на своју одговорност, штампао још по коју књигу.

Када је све то уредио, Фрушић повери своје мисли Давидовићу, и“ узме га за сарадника, те се тако отпочне њихова заједница на послу, који је доцније остао на самом Давидовићу, када је Фрушић довршио медицину, постао доктор и вратио се у свој народ — најпре у Земун а по том у Трст.

Кад год се до сада говорило о новинама српским, које су 1813. почеле излазити у Бечу, увек се говорило о Давидовићу као о главном чиниоцу, иницијатору и новинару, а Фрушићу је редовно давана подређена улога. У ствари је било савршено обрнуто: Давидовић је и с новинама и са забавником па и са познијим оснивањем Српске Штампарије у Бечу само реалисао један по један план Фрушићев. Овај је, дакле, Фрушић, био иницијатор у свима тим, тако корисним, предузећима. Вук је Караџић то добро знао, и зато је обично и писао: Фрушић «ч Давидовић, а не обрнуто.

Ето и то су новине које се први пут сада са„општавају овде, пред мојим цењеним слушаоцима. До сада се о томе погрешно и писало и говорило, а сада и у томе заснивању првих српских новина у 19. в. можемо догледати истину. Сва су ова саопштења на основу службених актова Мин. Унутр. Дела у Бечу.

Копитар се: са Давидовићем познао у Бечу на годину дана пре но што ће се појавити новине. А на два месеца пре изласка првога броја ових новина Копитар је њихов почетак објавио немачкој публици преко Бечких Општих Литер. Новина, и топло их је препоручио. — Прегледавши остале бечке новине онога доба, стекао сам уверење да су и наше новине уређиване по општем типу ондашње бечке журналистике: нити су Новине Српске биле горе нити су бечки листови били бољи. И