Жена
866 ЋЕ НА
То се свиђа султановом изасланику, али је по среди још једно питање : Вера. Изасланик султанов пита: „Да вами дамо тимаре и зајамсте. Ваљада да се и даље крстом крстите и једете крметину2 Не иде то честити пријатељу.“
Погодба напредује, Кад се већ мора губити образ и
вера, онда да буде бар више силе и имања. И ту се већ чују речи: — „да, да честити беже. Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој (муха"медовој) вери. Али пашлук. (страна 209) - 1454. године удари султан Мехмед са неколико страна на Србију. Топлички крај се предао. Стојан Новаковић је показао у својој причи, како је стари властелин предводио турску војску да би добио пашалук, а син се борио против Турака. Турци су продирали и палили. Народ се скрио у збегове и планине, јер деспот Ђурђе није веровао у отпорну снагу српског народа, те је наредио, да се само градови бране. Изгледаше невероватно да је турска војска претрпела код Смедерева велики пораз, и ако је тамо био цвет те војске а с њом и сам султан Мехмед. У исто време претрпела је и јужна турска војска код Врање ужасан пораз, Срби су је под Николом Скобалићем потукли до ноге.
Замало се насмехнула Србима срећа, ал само за мало. Турци су се ваљали у све већим масама према Србији. А тустошили су нечовечно.
Запад је видео опасност ал беше немоћан. Збор хришБанских држава, који је на позив папе Николе требао да се састане у Франкфурту није учинио ништа. Главне властеле и владаоци не дођоше на тај збор. Не дођоше ни годину дана доцније у Најштат. Србија се уздала још једино у Угарску али се и оданде вратио деспот Ђурађ сам, несвршена посла. 1456. године малаксао је у Србији сваки већи отпор. Она је била опустошена. Али су танке шибљике које су још остале; терале ново грање...
Ко може рећи, да историјска приповетка онога времена није занимљива 2!
ж + =
Приповетка почиње 1450. године. У Дренопољу, (Једренима) влада султан Мурат, у Смедереву је владао Деспот Ђурђе. Његова трећа кћи, Мара удата беше за султана још 1435. године.
Она се по овој приповетци није потурчила, Положај