Жена

РО НРА 967

њен према султану, као жене како то износи писац управо је немогућ. Она је иначе на двору султанову заступала политику свога оца, уверавала је свога мужа да су му Срби сад већ пријатељи, трудила се да наследник престола Мехмед буде душевнији, а Србе је помагала где је год могло. Све је ово врло природно.

Писац отпочиње приповетку са описом Дренопоља. Описује бедно робље, које се тамо продаје на пијаци, и износи заузимање царице Маре за српско робље. Тај је почетак веома занимљив и ми га износимо угледа ради:

„Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу. Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња. На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу веђ долазити и разгледати шта је за кога. Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.

На једном месту су момче и девојче, брат и сестра однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни. Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет заједно одржи. Обучени су у јадне траље. Она, девојка, била је готово гола. Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад. Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било. Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже. Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.

— Устани, покажи се, како ћу те продати Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.

— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу. Удри. убиј ме, шта хоћеш од мене2

— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.

Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.

— Одакле сте, питаше он

— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда,

=— Кад сте заробљени 7

— Пре годину дана.

— Па гда сте провели 2

— Нешто у Серезу, а нешто овде.