Жена

868 РЕНЕА

— Имате ли живе родитеље 2 упита трговац.

— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.

— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка — купите нас Бога ради! Много смо препатили. Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо ! Ах, јао Боже, преблаги, докле ћемо трпети 2 Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе. До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно. Ах, купите нас, добри човече !

Трговац проговори неколико речи, брзо се погоди с продавцем и исплати га. Чекао је запис о куповини, па да их поведе.

— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим. То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.

Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше. На лицу им сину сунце среће и задовољства.

— Реците нам, ко је наша добротворка 2 је ли царица Мара, ћерка нашега деспота Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.

— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је. То чини лева да не би знала десна. Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам“.

Крај оваког увода и занимљивих приповедачких цртица ипак се види, да писац није приповедач од посла, иначе би ово био велики занимљив роман. Али и сам писац није своје дело назвао роман, него приповетка. Ипак је та приповетка са многе стране занимљива и вреди да се прочита. Тамо се налазе, рекли би некоји важни културни документи из ХУ. века у форми приповетке.

Да изнесемо овде само некоје од тих културних докумената. |

Витомир Гвозденовић био је у оно доба велики власник у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником. Он је већ један од оних, који хоће по сваку цену да одржи власт и имање, па да и помножи, — Мурат је