Жена

=

ЖЕНА 207

да кажемо: неодољива мржња, ту нема стварног, великог, правог узрока. Мало се позаваде, а оно друго израђујемо ми, суседи, добри пријатељи и њихово јогунство. Многи се љуто жале и кају се кад прође

разлаз, ал онда — протрч' зече. Ту се адвокати дигоше, опростише се са свештеником, па и са брачним паром — извините, жу“-

римо, морамо још на једну расправу. И она п он не могу да схвате овако понашање и гледају у свештеника. Свештеник им поче говорити, како му је попадија болесна. Тешко ће јој бити самој, моли да га извине. Скоро ће се вратити.

Љубица устаде са столице за њом и њен муж. Свештеник им пружи руку и рече: Ја сам уверен да ће господин Нешковић отпратити госпођу до куће.

И изађе !

Она поче збуњено облачити горњу хаљину, а он јој поможе. Били су сами и нису се ниотког стидели ни устручавали.

Она дрхти у целом телу, али му насмејано рече: Ви сте сувише добри са женом која вам је данас већма страна од икоје друге.

— Неодољива мржња рече он, али и на њега наишла дрхтавица. У пркос тој дрхтавици и он се смеши.

Он је отворио врата и пође за њом. Нису говорили ни речи, али на раскрсници улице, пита је: Свештеник ми је наложио да вас отпратим до ваше куће. Која је ваша кућа. И он показа на ону страну, на којој је кућа њенога оца и на ону страну. на коју је _ кућа његова.

Она је оборила главу и мислила.

_Он јој поможе: Дођите бар да вам дам једну ружу. Онда ћете бар мислити кад год на мене,

Лагано га је ударила по руци и пођоше његовој кући, њиховој кући. Никад се не осећаху тако пријатно ни он ни она, као у оном тренутку.

Улица се збленула, т. ј. они који су били на улици. Да после овога нису лепо живели, не бих вам ово ни причао.