Жена

“ Крст пред берзом.

Знамење свето крвљу освештано, Ко те подиже пред Меркура двори; Телету златном од у вече рано Зашто да свето кандиоце гори>

Ко тутња млине с хиљаду точкова, Где се у трену жрна хрпа хране, Са берзе ларма све нова и нова Вечито куља, никад да одане. .

С надутим лицем а песнице горе, Себична хорда у бесу се кида,

— Ко две партаје, док се не уморе, Ближњега пљачка бес мрвице стида.

Као у котлу, где се метал топи, Састојци разни, што се вечно деле; У котлу берзе, што се једном склопи Љуто терети царевине целе,

Знамење свето, крвљу освештено, Ко те подиже на то место криво, Где свести нема, где је срце страно, Где се у раду није зној проливо >

Спаситељ света валда није зато.

Освешто крвљу твоје тврде греде, Да појиш славу, где се љуби злато; А врагу будеш утеха сред беде.

- Не - – — Др. Живко Продановић.

5 = 2

3