Жена

210 - ЖЕНА

Успомене.

ХМ. Сида врачара.

Могло је бити око пет сати после подне кад см стигли пред кућу Сиде врачаре. Да чудна стана! Огра јој је била необично висока, више него глава у на вишег човека. Тако, да се с улице ништа није мог видети.

Пред оградом тик уз врата од дворишта дизао | бунар на ђерам. Ту је у свако доба и дању и ноћу п некога било, јер је воду цела околина носила и Пил Неки су чак тврдили, да је лековите природе и да с се многи, што'су од стомака боловали, од ње изл ЧИЛИ. “ “ - –

— Мораћемо мало дуже почекати док се неко не укаже, рече болничар Перо, пошто је штапом два-три пут о врата ударио. ; |

Видело се, да је тачно обавештен био, како се.

_тој загонетној кући живи.

— Зашто, да чекамор |

— Ни мени, мада сам којекад најмање десет пут овде био, није јасно. Изгледа, да се Сида пре свак посете преоблачи. -

— А ја сам држао, да је она проста и скро скромна жена.

— Ништа не чини. Та њена мала сујета ником не смета. Главно су њене мисли.

__-- Тебе је та жентурина сасвим завела. -

— Може бити. Али за кратко госп. надлечниче ви ћете стајати пред великом загонетком. Свака ње реч је као жеравица, која после задуго не да чове мира. . : о

| — Чудим се, да ти тако што причаш. — Има ствари на свету, што нико не може схвати. Ту не помаже никаква вештина. Ко је ви вид увек сакрије своје трагове. — И ти још верујеш у таке ствари 2 — Пре истина нисам веровао али откзко сам 0 четир године настрадао много што шта ми није бил