Жена

ЖЕНА 211 јасно и тек помоћу њеном могао сам по нешто од тога дагодгонетам.

— А ја ти кажем, да си ти пре познанства са

"њоме зацело много самосталнији био, него сада. Ти ко

_ што видим ниси ни приметио, како те је она полако

у своје канџе узела. А што је најчудноватније и не

покушаваш, да се отмеш.

_ — Право да вам речем, мени је необично при-

јатно, кад ми почне да тумачи, што ја само по кад-

· кад у сну сневам. |

- — То је баш најопасније. Види се, да јој очи уму

да заводе. по |

— Не. Ја држим, да је код ње не само реч него

и мисао богодана. И да у ње нечега више има него

_у обичних људи.

— Напослетку ће пред твојим очима Сида врачара постати права светитељка.

“ — То не. Али сваком своје. Ја је јако ценим, јер

_ ме је много пута из најгоре невоље спасла. |

— Перо, како је могуће, да ти у празноверје тако

чврсто верујеш. Прошао си пола света, видео си разне

народе а ипак не умеш да се отресеш најпростијих за-

блуда. 1 | — Не да нећу, кего не могу, рече мало гласније,

сагнувши главу.

Видело се, да му је нешто врло тешко у тај мах било. Зацело је имао у прошлом свом животу Какве големе невоље. Па можда га је случајно та лукава жена избавила. “

___-— Да ли ћемо још дуго чекати 2

— Тек што се није ко појавио. И доиста чули се лаки кораци из дворишта. За Тили час, па је неко врата откључавао. Али доста невешто. А и није могло друкчије бити, јер је брава Рђава била а руке детиње и сувише слабе. Ну напослетку малена Стана ипак је постигла своју циљ и пустила нас унутра. -

- Био сам сасвим изненађен. Цело двориште је било Од самога цвећа. Све могуће боје и-све могуће врсте биле су заступљене, Ко правилан вез по скупоценим