Жена

ЖЕНА |

Са дна срца.

Често сам слушао за мога покојнога ујака, да је био врло добар човек али и врло заљубљиве природе. Много ми је и он сам причао о својим некадањим

_ љубавима и увек би завршио те своје приче са ре-

чима: „Не знате ви млади, шта је то права љубав!“ Пре неку годину пак, замолио ме је, да му после смрти прегледам књиге и хартије, па ћу можда наћи што занимљиво. И заиста међу његовим списима било је понеких ствари, које би се могле објавити. Стога износим овде један одломак из његовог дневника под горњим натписом. ||. оне 17, Мај 1863. године.

(Стајао сам крај прозора; главу наслонио на окно, а поглед ми је блудио по улици. Гледао сам на улицу,

"али ништа нисам ни видео ни разумео, шта се тамо "дешава. Мисли моје лутаху сасвим на другу страну.

Да, мислио сам и премишљао опет о Њој. Боже, зашто ли је толко волим, зашто сам толико љубоморан и шта ме тако силно и неодољиво привлачи. к Њојг! Зашто ми је Она увек пред очима >!

Ох, Она, Она! Јуче сам се опет из љубоморности

"разишао с Њоме. Љут и нерасположен дошао сам кући. Легао сам у постељу, но дуго нисам могао заспати. Мислио сам стално на Њу и нешто ме је гризло, кињило и мучило. Најзад сам заспао и у неком тешком сну, или полусну, сањао сам грозне снове. У сну ми је Она долазила као неки велики, страшни египатски сфингс, који је оживео. МИ ма да сам се бојао тога сфингса, ипак ме је нешто вукло к њему. Затим "би се опет претворила у друго какво грдно и опасно створење или чудовиште, које би кидисало на мене. "Од страха и ужаса зној ме је пробио и ја сам се пробудио. Нисам могао одмах тачно да схватим, зашто да ми Она изађе пред очи баш као такво страшно чудовиште. Да моја љубав не води добру, о томе сам већ размишљао; али...... '. Пред зору сам опет заспао, но тада сам сасвим нешао друго сањао. Чињаше