Жена

ЖЕНА

Михајлу Пупину. Ко тачно не зна колено твоје, Моро би мислит, с неба си пао. "Задупио си у Војводини,

У Америци тад процветао;

У загрљај те наука прими,

По целом свету ти — мирисао. Постаде, на што мајка те роди, И Србинове закити груди.

И засведочи, да Срби могу, Остати Срби — бити и људи.

Ахил.

Пана Чемерикић,

„Ево опет једно име, Да се, Србе, дичиш њиме...“

Змај Ј. Ј.

Читаоци, запамтите ово скромно, честито име.

„Дошла је тешка, 1915 та година. Српски соколови показали су целом свету, како се гине за отаџ_ бину. Од почетка овог највећег рата, што га је историја запамтила, па до јесени 1915-те године, пролила се силна српска крв. Српски народ је угвикнуо: „Боље и гроб, нег до века роб“. Некада моћна, сада сабивена у скромне границе, Аустрија и Угарска, мислиле су, да само треба да се у Србији појави један пук аустриј- | ске војске са музиком, и Србија ће бедно свршити.

Али је та мала Србија, у неколико маха тако тукла Аустрију, да је она у неколико махова. све више и више гомилала своју војску и слада у Србију па ипак у залуд.

Стручњаци ће тачно изнаћи, са каквом је појачаном силом Аустрија насртала на Србију. У јесен 1914. год. и у почетку зиме исте године, Аустрија је изашла из Србије окрвављене главе. Прво битка на Церу, а после дуж Дрине, од Гучева до Раче, прославила је српско име. Последња одлучна битка учи-