Жена

324 | ЖЕНА

нила је, да је велики део аустро-угарске војске изтинуо; 70.000 војника заробили су српски соколови и запленили око 400 топова. Ко ће избројати остали силан плен»

Тако је то било до краја 1914-те године. А наши · непријатељи измислише „нов барут“. „Силна“ АустроУгарска позва и доби велику помоћ из Немачке. Па и то им није било доста. Позвали су и наше старе, "крвне непријатеље — Бугаре. Тако су напали на изнурену Србију, која је од год. 1912-те непрекидно у. рату, и која је дотле тукла Турску, Бугарску, Арнауте и Аустрију. ПА

Та већ ми Срби смо те судбине. Ко не зна за "нашу народну песму у којој се за Србе пева: „седам паша бише и убише, кад осмога бити започеше, ту погибе и т. д.“ па онда „осам паша бише и убише, кад деветог бити започеше, ту, погибе..“ па опет: „девет паша бише и убише, кад десетог бити започеше, ту погибе и т. д.“ Тако је било и у години 1915-ој. Ко ће избројати турске паше, па ко тек ау«стријске, немачке и бугарске паше! Толика је сила на Србина навалила, да је сваки Србин имао, не три срца као Муса Кесеџија, него триста срдаца, — морао би неизмерној сили подлећи. |

„Тако смо дочекали јесен 1915. год. Опкољени са свих страна, ми смо морали изабрати оно најтеже и најопасније. Ми смо своју војску повукли а нанели приликом повлачења тешке ударе свима непријатељима. Повукли смо се најтежим, најнепроходнијим путем на свету, прошли смо сурову Албанију, надмашили смо, Ханибала. | |

До последњег секунда чекали смо помоћ наших савезника, али она не могаде доћи.

Сви наши друмови и путеви беху закрчени, у највећој журби спасавале се најпотребније државне ствари. | Око половине новембра стигли смо у Призрен. Одатле се почело евакуисање у неколико праваца, али од Призрена могло се ићи каквим-таквим путем још десетак километара. А после, ко је био иоле начет,

КА