Жена

394 ЖЕНА

наравно није било изненада. 'За свако дете било је све на време приправљено; свако је радосно дочекано. | Али је било свега дванајсторо деце, и можете мислити, каквих је ту било непредвиђених трошкова. Шесторо деце ми је помрло; ту је већ било шесторо тешких болесника и шест — гробова. Кад родитељи не питају шта кошта детиње оздрављење, као што ми нисмо питали, онда су дечије болести и дечији гробови не само тешки, него и скупи. Деца су велики благослов божији, али ни једно не донесе собом на свет пун новчаник. Ратар још може певати:

Није газда ко има волова,

Већ је газда ко има синова...

Код нас сиротиње у капуту треба се добро упрегнути док човек изобрази дете. И ми обично н не | дочекамо, док дете стане на ноге. Ја сам се одрекао свега, није ми било тешко. Моја је Смиља радила као црв, само да дадемо деци добар правац, али је. све то било мало. Да није дошла она кућа, можда би још некако ишло. |

Кад је пред рат наступила она велика скупоћа, заплео сам се био сасвим. Почео сам да продајем | кућу озбиљно, али већ нисам могао дочекати свршетак погодбе. Било је изгледа да добијем и више. И... и... Баба се заценио од плача.

Ето... узео сам из касе. Баш је прошла контрола. Мислио сам да вратим. Имао сам откуд да вратим. Ето је Смиља сад после моје несреће продала · кућу, поплаћала дугове, повратила је своту, коју сам привремено узео, и пише да јој је и преостала нека стотина круна...

Када се мало умирио, онда настави. Нисам имао памети, када сам онако урадио, али нисам имао ни среће. Нећу да спомињем имена, благо свакоме ко се извукао. Знам два случаја, поуздано их знам, где. су надзорници нашли у каси мањак. Обојици су дали. времена да попуне, ако могу. Обоје су пспунили. | И у једном случају су сасвим забашурули ствар, у другом случају морао је чиновник да затраже мировину |